Кад сумира годину за нама, министарка заштите животне средине Ирена Вујовић рекла је,  на почетку новогодишњег интервјуа за "СНС Информатор", да међу највеће резултате Министарства заштите животне средине убраја реализацију бројних зелених пројеката и доношење важних стратешких докумената, који ће трасирати правац деловања у овој области. Према њеним речима, улагањем у кључне сегменте заштите животне средине покренут је замајац зелених инвестиција, које ће бити још интензивније у годинама пред нама.

- Завршили смо санацију и рекултивацију несанитарних депонија у Чачку, Богатићу, Трстенику и тиме решили вишедеценијске еколошке проблеме. Започели смо и санацију депоније у Прибоју, изградили трансфер станицу у Новој Вароши и отпочели изградњу у Петровцу на Млави. Очистили смо више стотина дивљих депонија и збринули више од 6.000 тона историјског отпада из предузећа у стечају и поступку приватизације. Ушли смо у реализацију капиталног пројекта, у склопу којег ћемо градити канализацију и постројења за прераду отпадних вода широм Србије.

Тренутно се гради канализациона мрежа у Горњем Милановцу, Пећинцима, а ускоро се отвара и градилиште на Копаонику. Значајна средства усмерили смо у пројекте за чистији ваздух, а као најзначајније резултате истакла бих комплетну реконструкцију градске топлане у Крагујевцу, затим замену котларница у топланама у Ваљеву, Косјерићу и Лучанима, које су након више деценија грејања на угаљ и мазут, прешле на еколошки прихватљивије енергенте. Субвенционисали смо и замену великог броја индивидуалних котларница у установама и домаћинствима у више од 50 градова и општина, и спровели пројекат пошумљавања Србије са 60.000 нових садница. Усвојени су Програм управљања отпадом до 2031. године, Програм развоја циркуларне економије до 2024. године и Програм заштите ваздуха до 2030. године, који су темељ за спровођење нашег плана за чисту и здраву Србију на којем озбиљно и посвећено радимо, рекла је министарка Вујовић.

* Колико дивљих депонија има у Србији, колико је до сад очишћено, а колико је планирано за чишћење наредних година?

- На територији Србије евидентирано је више од 3.000 дивљих и несанитарних депонија, а у претходне две године очистили смо око 750 депонија. Буџетом за 2023. годину определили смо још већа средства за подршку локалним самоуправама у санацији несанитарних сметлишта и дивљих депонија. Предуслов за затварање и санацију неусловних депонија свакако је изградња регионалних и рециклажних центара, које ћемо већ од следеће године градити у Ваљеву, Ужицу, Новој Вароши и Сомбору за око 30 локалних самоуправа, а потом и у Пироту, Сремској Митровици и Рашки у оквиру друге фазе пројекта. Дивље депоније су један од највећих еколошких проблема у нашој земљи и тиме се озбиљно бавимо, како будућим нараштајима не бисмо остављали сметлишта у наслеђе, већ чисту, здраву и очувану Србију.

* Како можемо да утичемо на свест грађана да не бацају ђубре у природу? Колико се ради на едукацији деце? Каква је казнена политика? Да ли ће Србија моћи да се избори са овим вишедеценијским проблемом?

- Подизање свести је кључно. Са изградњом инфраструктуре за управљање отпадом, радићемо и на едукацији грађана да одвајају отпад у домаћинствима како бисмо повећавали стопу рециклаже и смањили количину отпада на депонијама. Кренули смо са увођењем примарне сепарације у 17 градова и општина, као и са изградњом регионалних центара по европским стандардима, што ће бити имплементирано на нивоу читаве Србије. Заједно са Министарством просвете, радимо на развоју системског образовања основаца за област заштите животне средине. Стицање знања и позитивних навика у млађем узрасту допринеће да у будућности имамо одговорне грађане који ће се савесно односити према околини. Са проблемом дивљих депонија и нелегалног одлагања отпада већ смо се ухватили у коштац, постављамо видео надзор на очишћеним локацијама и инспекције кажњавају неодговорне појединце. Сигурна сам да, заједно са грађанима, можемо да се изборимо са овим проблемом, јер очување животне средине није само питање државе и власти, већ свако од нас треба да пружи допринос испуњењу заједничког циља.

* Каква је ситуација са аерозагађењем у великим градовима ове зиме? Које се све мере предузимају за чистији ваздух?

- Бољи квалитет ваздуха један је од приоритета Владе Републике Србије и министарства које водим, а у претходне две године уложено је више него икад у пројекте за чистији ваздух. Заменили смо велики број котларница у топланама и јавним установама широм Србије. Грађанима у више локалних самоуправа омогућили смо да, уз субвенције, замене котлове у својим домаћинствима. Поред тога, дајемо и субвенције за куповину еко возила за које је све веће интересовање, а континуирано спроводимо и пошумљавање. Држава улаже и велика средства у системе за одсумпоравање у термоелектранама. Много смо урадили и резултати постоје, али исто тако видимо да поједини градови, и ове грејне сезоне, периодично бележе прекомерно загађење и свесни смо да је потребно још улагања у будућности. Проблем аерозагађења постоји више од 50 година и изузетно је комплексан, а ми смо прва власт која се озбиљно посветила том питању, и имамо план и визију како да поправимо квалитет ваздуха. У прилог томе говори и недавно усвајање Програма заштите ваздуха до 2030. године са акционим планом, који предвиђа читав сет мера и активности које је потребно предузети. Србија је први пут добила кровни документ, чијим спровођењем ћемо системски радити на побољшању квалитета ваздуха.

* Колико је Министарство ангажовано на смањењу загађења које емитују велики индустријски комплекси у Србији?

- Обавеза свих привредних субјеката је да примењују најбоље доступне технике и мере заштите животне средине у производном процесу. Србија је кандидат за чланство у ЕУ, а пре годину дана отворили смо и преговарачко Поглавље 27, стога инсистирамо више него икад на поштовању највиших еколошких стандарда у свим привредним активностима. Инспекција за заштиту животне средине наставиће да контролише привредне субјекте, а тамо где је неопходно и да предузима мере за које је овлашћена. Кључно је да емисије из индустријских постројења буду усклађене са прописаним граничним вредностима, али и да направимо баланс између развоја привреде и очувања животне средине.

* Како коментаришете готово свакодневне нападе и акције зелених и квазизелених странака на сваки потез државе?

- Заштита животне средине је дневно-политичка тема само онима који немају никакву одговорност, нити резултате иза себе, али би да намећу шта ће да се ради и мешају се у ствари које уопште не разумеју. Сведоци смо синхронизоване кампање против свих пројеката од којих зависи развој државе и животни стандард грађана и све се то ради под изговором бриге за животну средину. Док они, у недостатку конструктивних идеја, покушавају да праве непотребне поделе у друштву око питања које је изнад политике, ми ћемо да радимо за чистију будућност и бољи квалитет живота грађана. Капиталне зелене инвестиције широм Србије доказ су ко заиста брине о животној средини, а коме је та тема параван за одсуство политике и програма.

Раније власти нису чистиле депоније, већ само буџет Србије

* Колико се пре 2012. године издвајало за екологију у Србији и колико је ситуација данас боља?

- Заштита животне средине никада није била приоритет ниједној власти у Србији, све док одговорност за вођење државе нису преузели Александар Вучић и СНС. Издвајања за екологију пре 2012. године била су неупоредиво мања него данас, а представницима бившег режима та средства су служила за кампање попут "Очистимо Србију", у којој ништа, осим буџета Србије, није очишћено. Због тога и имамо читав низ наслеђених еколошких проблема које сада морамо убрзано да решавамо. Ми смо у екологију уложили више од свих претходних власти, резултати су видљиви и улагаћемо још више. Као што смо обећали да ћемо изградити ауто-путеве, коридоре, болнице, школе и вртиће и испунили обећање, исто тако ћемо изградити и зелену инфраструктуру која недостаје у Србији. Издвајања за заштиту животне средине су из године у годину све већа, што се види и по буџету министарства које водим. Поређења ради, иницијални буџет Министарства у 2020. години износио је 7,9 милијарди, док је за 2023. годину опредељено 18,2 милијарде динара, што је увећање за 130 одсто. Када томе додамо и капиталне зелене пројекте, који се реализују преко других министарстава, јасно је да је екологија једна од приоритетних области која ће имати највише инвестиција у будућности.

Извор: СНС Информатор