Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић отворио је изложбу “Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда 1941-1944.“ у Војном музеју у Београду, приређену поводом Дана те војне установе културе и 145 година њеног постојања и рада.

Честитајући Дан Војног музеја, Вучевић у свом обраћању истакао је да је реч о установи која је један од најзначајнијих симбола Калемегданске тврђаве, главног града и целе Србије и пуних 145 година доприноси очувању културне баштине наше отаџбине.

Осим значајне улоге коју од самог оснивања има у српској музеологији и култури у целини, посебност Војног музеја огледа се и у години његовог оснивања. Години када је проглашена независност Кнежевине Србије на Берлинском конгресу. И није случајност што је баш 1878. године донета одлука о оснивању установе као што је Војни музеј. Јасно је да је основан с циљем очувања културног наслеђа, а самим тим и националног идентитета народа, што представља један од темеља сваке државе која држи до себе. Чини се као да је књаз, а потоњи краљ Милан Обреновић овим чином хтео да укаже српској и европској јавности да Србија није творевина милости великих сила с Берлинског конгреса и да њена тада добијена и поново васпостављена независност није њихова добра воља и милостиња него да је она необорива чињеница, рекао је Вучевић и додао да је то “чињеница која је плаћена крвљу и траје кроз векове и којој је у нуклеусу њен слободарски народ који на овим просторима егзистира вековима“.

Како је нагласио Вучевић, тај народ је имао своја краљевства и царства и своје народне устанке и пре Берлинског конгреса.

Тај народ изнад свега је волео своју народну државу и војску и једини је који је имао свог народног владара из српске куће и породице, а не из иностранства. И само је хтео да буде слободан и равноправан са свим другим народима. Историја наша је историја наше војске и народа па самим тим градећи државу из темеља, затрту после силних окупација, није било ништа логичније од тога да једна од првих народних институција те народне државе буде Војни музеј који је од тада до данас добио задатак да образује народ, подсећа га и усмерава да чува, воли и поштује своју Војску, као највећи гарант наше независности и слободе, нагласио је Вучевић.

Према његовим речима, повезаност Војног музеја са српском државом и народом не завршава се чином његовог оснивања и додао да су периоди просперитета и напретка Србије и њеног народа праћени и напретком Војног музеја, али га нису заобишла ни наша страдања.

Најтежи тренуци за српски народ током Првог и Другог светског рата такође су тешко погодили и Војни музеј. Рушен је и паљен у Првом светском рату, али и обнављан 1934. године одлуком краља Александра Првог Карађорђевића. Остало је забележено да је тада установљена “Златна књига“, као специјална споменица и захвалница свим приватним донаторима и дародавцима Музеја. Страдао је страшно и у Другом светском рату и то два пута 1941. и 1944. године у оба бомбардовања Београда. Иако је Србија била окупирана, дух народа и тежња за слободом никада нису сломљени и угушени, истакао је Вучевић и додао да данас поново снажећи Србију желимо да снажимо и Војни музеј, тај понос наше народне и војне историје и културе те нагласио “да смо спремни свим срцем и нашим знањем да решимо све проблеме који постоје у његовом раду из периода небриге за државу и културу сећања народа“.

Вучевић je истакао да је поводом данашњег празника Војни музеј приредио изложбу “Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда 1941-1944.“ године.

Током ратова који су обележили историју, осим оружаних сукоба који су се одигравали између држава или других друштвених група, пропагандна делатност увек је била један од пратећих сегмената током ратних дејстава. Врхунац је у дотадашњем историјском развоју несумњиво достигла у Другом светском рату и постала незаменљиво средство за вођење рата, врло често ефикасније од оружја. Доласком нациста на власт 1933. године у Немачкој, организована је јединствена и централизована ратна пропагандна активност. Нацистичку пропаганду спроводили су немачки канцелар Адолф Хитлер и рајхсминистар за јавно просвећивање и пропаганду Јозеф Гебелс, који су је назвали трећим фронтом и сматрали је примарним стратегијским и тактичким оружјем, рекао је Вучевић.

Говорећи о немачкој ратној пропаганди, Вучевић је истакао да она потпада под такозвану “црну пропаганду“, засновану на лажним претпоставкама, а самим тим и неистинитим закључцима који се из ње изводе.

Главни циљ на територији окупиране Србије био је да застраши народ и да се тако спречи сваки облик отпора. Нас ова поставка треба да подсети на разорну моћ пропаганде која је вођена против жеље нашег народа за слободом, због које су пале небројене главе наших људи, али и на чињеницу коју не смемо заборавити, а којом опет неке пропаганде данас покушавају да утичу на нас да заборавимо да смо народ слободарски и никада поражени, одани слободи коју смо кроз историју једино и увек имали у нашој слободној мајци Србији, рекао је Вучевић и прогласио изложбу “Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда 1941-1944.“ отвореном.

Извор: Танјуг