Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић је рекао да ће недавно усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи омогућити брже издавање грађевинских дозвола, већу транспарентност и већу заштиту грађана. Инвеститори ће убудуће морати да пре почетка радова предају полису осигурања од штете трећим лицима, напоменуо је Весић.

Већином гласова, Скупштина је усвојила измене и допуне Закона о планирању и изградњи.

Весић је рекао, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да Закон омогућава брже издавање грађевинских дозвола, већу транспарентност и већу заштиту грађана.

"Оно што су најважније новине закона, то је да ће убудуће сви инвеститори морати да пре почетка радова предају полису осигурања од штете трећим лицима. То значи да грађани који живе у суседним зградама могу да наплате штету уколико дође до било каквих оштећења њихових објеката, што је сада било могуће, али преко суда“, рекао је Весић.

Додаје да су ти несавесни инвеститори знали често одлазили у стечај, а "грађани се никада нису наплаћивали". Навео је случај Дубљанске улице који траје већ више од 15 година, као и случај Видовданске улице.

"Поред тога, уводимо обавезу инвеститора да пре добијања употребне дозволе дају доказ о кретању грађевинског отпада, што значи да ће бити мање дивљих депонија грађевинског отпада, јер сада не можете да добијете употребну дозволу ако не докажете да је сав грађевински отпад предат овлашћеном оператеру", навео је министар Весић.

Енергетски пасош за зграде

Уводи се обавеза да приликом продаје нових станова обавезни део купопродајног уговора мора да буде енергетски пасош, када је реч о новим становима.

"То значи да је потпуно поштено да када купујете стан - да знате какве су енергетска својства тог стана, какви ће вам бити рачуни за струју, односно колико ће вас коштати одржавање тог стана. Што се тиче старих станова, односно старих зграда, постоје три рока. Први рок је три године за зграде где је власник држава, где држава треба да уради енергетске студије, да извади енергетске пасоше за своје зграде. Пет година је за зграде које су власништво правних лица, значи компаније, банке, осигурања“, објаснио је Весић.

Даље је навео да је рок десет година за оне зграде у којима живе грађани, али то неће радити они, већ ће за њих радити локалне самоуправе, зато је остављен рок од десет година.

"Тако да за десет година више ниједна зграда, односно ниједна некретнина у Србији, неће бити продата без енергетског пасоша“, подвукао је Весић.

Укида се грађевинска дозвола код изградње соларних панела на крововима кућа, што је досад био велики проблем, јер најчешће људи нису могли да добију дозволу, јер то је као када мењате цреп.

"Уводе се, рецимо, одређене повољности за инвеститоре - секретаријати могу само једном да им дају примедбе на предмет, а не да их враћају по 5, 6 или 10 пута да им сваки пут дају нове примедбе", рекао је Весић.

Укидање накнаде за конверзију

Примедбе из расправе у Скупштини Србије, које су изнели опозициони посланици, највише су се односиле на укидање накнаде за конверзију, наводи се да ова одредба иде у прилог великим инвеститорима.

"Нисам сигуран да велики инвеститори живе у Батајници, у Бусијама, у Угриновцима. Нажалост, нисмо имали праву расправу јер тај институт конверзије уз накнаду не постоји нигде у источној Европи осим што је постојао у Србији до пре неколико дана. Ниједна земља бивше Југославије га нема. Да је добар, неко би га имао осим нас. То је институт који је кочио развој локација“, истакао је Весић.

Према његовим речима, убедљиво највећи број свих тих локација се налази у стечају.

То значи да су фирме које су одлазиле у стечај имале право коришћења, нису могле то право да ставе у стечајну масу, а сада ће стечајни управници моћи да конвертују то право коришћења у право својине, да ставе ту некретнину или ту земљу у стечајну масу, да продају те некретнине, да се наплате радници који су најчешће повериоци у тим предузећима, да се наплате повериоци и да се заврше стечајеви, подвукао је Весић.

"Тако да на тај начин завршава се овај процес. Ми ћемо на тих 5.000 локација имати могућност изградње око 15 милиона квадрата, а ако рачунате да је 700 евра по један квадрат, то је 10,5 милијарди евра. Купопродајни уговори ће вредети преко 22 милијарде евра када би се сви ставили у функцију. То је преко 2 милијарде евра од пореза на додату вредност. Преко милијарду и 200 милиона евра од пореза на добит предузећа. Преко скоро 700 милиона евра од доприноса за грађевинско земљиште. Да не причамо о томе да ће се упослити велики број радника", указао је Весић.

До сада је држава наплатила од 2010. до 2022. године, укупно за 12 година, мало нашто више од 30 милиона евра од конверзије. Закључала је локације, а 94 одсто свих конверзија је урађено без накнаде.

То значи да је неко дискреционо могао да одлучује да ли ћете ви платити накнаду, а неко други неће.

Прикључак на воду, струју и грејање

У Скупштини је тражено такође да се направи анализа оптерећења електроенергетских инсталација. Грађани треба да имају воду и струју, међутим, кажу да се понекад провуку и инвеститори.

"То нема везе са тим законом, то има везе са изменама и допунама Закона о озакоњењу, где смо ми омогућили на предлог председника Александра Вучића, као и на других невладиних организација, заштитника грађана, да људи који живе у незаконитим објектима могу да добију прикључак на струју, воду и на грејање. То је основно људско право, на крају крајева и пресуде суда за људска права у Стразбуру, не у случају Србије, у неким другим случајима иде у том правцу", каже Весић.

Према његовим речима, то нема везе са озакоњењем. "Не прејудицира каква ће бити одлука о захтеву за озакоњење, али омогућава да од 15. септембра до 15. октобра, пошто ће уредба бити усвојена на Влади наредних недеља, а почеће све 15. септембра, они који живе у нелегалним објектима, а немају легалан прикључак, могу да се пријаве својој надлежној општини, односно секретаријату за легализацију и да добију право да се прикључе на струју и воду", закључио је Весић.

Извор: РТС 1