Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, био је гост "Новости", најавио је "зелену" градњу, енергетске пасоше, али и километре ауто-путева и брзих пруга које држава намерава да изгради у годинама пред нама.

* Више пута је најављиван нови закон о легализацији. Да ли се на њему ради и шта предвиђа?

- Пре легализације важније су ми измене Закона о планирању и изградњи. То је добар закон јер је увео брже процедуре и електронске грађевинске дозволе, али сада га треба допунити. Инвеститор више неће моћи да добије употребну дозволу уколико не постоји доказ о третману грађевинског отпада и тако ћемо се решити највећег броја дивљих депонија. Биће уведена обавеза да се код изградње, где је могуће, користи рециклирани грађевински материјал. Сви објекти већи од 10.000 квадрата и сви јавни објекти мораће да имају сертификат зелене градње.

* Које још измене планирате у овој области?

- Увешћемо електронске сагласности јавних предузећа, а инвеститори ће сами бирати да ли ће их тражити они или надлежне институције. Да се ствари не би дуплирале. Када је у питању бесправна градња, идеја је да се минимална казна повећа на осам година затвора. Убрзаћемо локацијске услове, а информације о локацији неће више издавати само држава. Треба брже да се гради, да процедуре буду олакшане и да буду транспарентније. БДП наше земље зависи и од грађевинарства.

* Најавили сте одустајање од конверзије грађевинског земљишта и накнаде од ње. Да ли је то велика цена не би ли се активирале локације?

- Купци су у приватизацији купили правна лица која су имала право коришћења и закупа, а у социјализму та права су била једнака са правом својине. Закон о конверзији је уведен само због "Луке Београд". Погрешна је била идеја да се тим законом исправљају грешке из приватизације јер то је немогуће. А када су увели закон, 90-тих конверзија решено је без накнаде.

* Ако се ни тако инвеститори нису покренули, зашто би укидање конверзије активирало градњу?

- Сада се губи између две и три године да би се завршио процес конверзије, који је углавном без накнаде. Приход за буџет је миноран, а стоји нам око пет хиљада локација. Када се гради, активира се грађевинска индустрија, плаћају се доприноси за грађевинско земљиште и на крају и порез на имовину. Ниједном странцу се не може објаснити да треба још да плати додатно пошто му је држава нешто продала у приватизацији.

* То значи да би требало урадити нове процене имовине свих неприватизованих предузећа, па и оних који се продају из стечаја?

- Наравно да треба. Па када неко купи, плати све и гради. Не видим никакав смисао института ако не доноси приход. То што је приватизација вођена са проблемима, то је други проблем и нека се баве тиме они који су надлежни. Ово нема везе са тим. Више нећемо дозвољавати да то што неко као власник у катастру има забелешку, због тога не може да добије грађевинску доволу јер за то имате организовану приватну мафију за рекетирање инвеститора. Приватне спорове нека решава суд, а онај ко је уписан у катастар имаће право да гради. Упростићемо издавање грађевинских дозвола за трафостанице. На одређени број паркинг-места мораће да се предвиди електрични пуњач.

* Помиње се и да ће инвеститори морати да се осигурају?

- Пре пријаве радова мораће да имају полису осигурања од штете трећих лица. Ако граде на Врачару и около су три старе зграде, осигуравајуће друштво ће рећи колико кошта ризик. Када се деси проблем, постојаће начин да се штета наплати. Спремамо уредбу са Министарством животне средине која ће прописати обавезу коришћења рециклираног материјала приликом градње пута. И подстицаје за зелену градњу. Рециклиране материјале ће морати да користе велики инвеститори. Они који раде рециклажу тако добијају тржиште. Сви који имају сертификате "зелене" градње имаће десет одсто мање доприносе за градњу. Уводимо енергетске пасоше. Мораће да их има свака нова зграда, док ће за старије постојати рок у коме ће локалне самоуправе морати да ураде елаборате. То грађани неће плаћати, а рок ће бити десет година.

* Када ће бити спреман нови закон о планирању и изградњи?

- Радна група је почела да ради. Кроз јавну расправу ћемо причати са инвеститорима, инспекцијама... Идемо и на измене Закона о становању, да свака зграда мора да буде осигурана. Када се деси пожар, тако ће имати одакле да се наплати штета.

* Наредне године истиче рок у коме је легализација требало да буде окончана. Да ли ћете продужити рок?

- Легализација у овој земљи мора једном заувек да се заврши. Не могу да постоје два закона у правном промету, легализација и Закон о планирању и изградњи јер док је тако, део инвеститора гради нелегално надајући се новој легализацији.

* Од 1997. године до данас је најмање седам закона покушало да се избори са легализацијом. Шта то не дозвољава да се објекти легализују?

- Многи власници малих објеката немају мотив да се легализују. Многи немају решено питање имовинских права. То је најчешћи проблем. Оставинске расправе нису окончане и процедура је компликована. Већина тих закона нису били лоши, али није постојао начин да се мотивишу људи. Мотивисани су само они који су највише злоупотребили, бесправни инвеститори.

* Пресек из 2015. године, уочи Закона о озакоњењу, показује да је дотад предато више од пола милиона захтева, а досад је решено мање од 300.000. Није проблем само мотивација.

- Можда локалне самоуправе нису у стању да решавају те предмете. Део њих нема капацитет за то. Неко нема правника.

* Деоница Прељина-Пожега најављена је за крај ове године. Када ће њоме кренути аутомобили?

- Оно што је реално и што смо утврдили са извођачима је крај следеће године. Извођач нам је обећао и то је реално. Ту се раде два тунела, петља "Лучани", тунел "Лаз" је 80 одсто завршен. У току је тендер за опремање. Други је тунел "Муњино брдо" и њега очекујемо у августу. Даће инвеститори и донацију да се среди родна кућа Милоша Великог, која је у близини Пожеге. Када завршимо до Пожеге, одатле иду два ауто-пута, ка Котроману и Бољарима. За правац Котроман очекујемо пројекат до краја године, следи уговарање. Врло је захтеван пут, јер је трећина у тунелима, трећина у вијадуктима. Други пут је према Бољарима и повезаће Србију и Црну Гору.

* Који ће путни пројекти бити готови у наредној години?

- У марту ће бити готов брзи пут Сурчин - Нови Београд. То је 7,9 километара везе са ауто-путем "Милош Велики". До јуна завршавамо обилазницу око Београда. После нас чека уговарање 31 километра обилазнице до Панчева. У том делу ће бити велики железничко-друмски мост, који ће омогућити и железничку обилазницу око Београда. Изместићемо карго саобраћај из града. До краја марта завршава се део Моравског коридора Појате - Макрешане, што је 18 километара. Још један део биће готов до краја септембра, до Кошева. Крушевац ће до октобра бити прикључен на пут. То је 28 километара. У првој половини 2024. године биће од Адрана до Прељине. У 2025. години ће се од Прељине до Појата стизати за 45-50 минута. До краја следеће године биће готов Кузмин - Сремска Рача. Зааршава се Голубац - Велико Градиште и Рума - Шабац - Лозница. Европска унија финансира Ниш-Мердаре. Радићемо и брзу саобраћајницу Мрчајевци-Крагујевац, око 60 километара. Пројектује се "Карађорђе". Радимо два моста у Новом Саду.

* Који део железнице ће се реконструисати?

- Радимо пругу Нови Сад - Суботица. Према уговору, биће готова у августу 2025. године, да би до краја те године била пуштена у саобраћај. Тада ће се брзим возом од Београда до Будимпеште стизати за два сата и 45 минута. У наредних месец дана уговорићемо са ЕУ реконструкцију пруге Београд-Ниш. Очекујемо 2029-2030. године брзу пругу до Ниша. Крећемо у преговарање и за брзу пругу до Прешева. Спремни смо да изградимо и брзу пругу до Шида, али она има смисла само ако иде до Беча. Следеће године уговарамо реконструкцију трасе Ваљево-Врбница. Возови ће моћи да иду до 120 километара на сат. Радимо и Краљево-Рудница. То је веза према Косову и Метохији. До краја године преузимамо интермодални терминал у Батајници и планирамо терминал на Макишу.

* То су велики и амбициозни планови. Страхујете ли да би могла да их поремети нека варница са Косова и Метохије, где су тензије последњих дана и те како усијане?

- Курти не може да понуди бољи стандард, нити нова радна места. Не може да понуди енергетску сигурност, јер је нема. Једино што може да понуди то су рат и сукоби. Када имате такву особу, тешко је о било чему разговарати. Он не жели договор. Договор је његова смртна политичка пресуда. Већина Албанаца у Приштини била је против онога што је он радио око таблица. Врло је тешко предвидети шта може да се деси, зато је наша тренутна политика једина могућа. Зато је председнику Вучићу веома тешко да о било чему разговара са њим, Вучић жели интеграцију Балкана, а Курти само рат.

* Да ли Вам је прихватљива идеја која се намеће кроз модификовани план Макрона и Шолца, који је у односу на прву верзију претрпео само козметичке промене? И даље се помиње чланство тзв. Косова у УН.

- Званична политика ЕУ је статусно неутрална, а и пет земаља чланица није признало независност Косова. Да би иза тог плана стала ЕУ, за промену политике заједнице мора да гласа и тих пет чланица. Зато данас ЕУ и не може да тражи од Србије да призна самопроглашену независност.

* Они су га практично променили и то нам је Шолц рекао када је долазио у Београд, а Бербокова је била још директнија.

- План, чији год да је, супротан је званичној политици ЕУ. Наша спољнотрговинска размена са ЕУ чини 60 одсто укупног пласмана и нама је место у европској заједници народа. Не треба да одустајемо од стратешког опредељења и уређења нашег друштва по европским стандардима.

* Да ли ће Србија на крају морати да попусти и уведе санкције Русији?

- Десет година слушам празне приче како ће председник Вучић да призна Косово, а ево скоро десет месеци да ће да уведе санкције Русији. А председник Вучић само води српску политику. Нико нас нити воли, нити мрзи. Радио сам доста да се афирмише заједничка историја Србије и Русије. Цар Николај, чији је споменик постављен у Београду, изгубио је и круну и главу због Србије. Можда није заслужио споменик у Москви, али нас је задужио. Као што се Србија одужила Вудру Вилсону јер је он био пријатељ Србије, а САД наш савезник. Наш однос према великим силама треба да посматрамо врло рационално. Напад Русије на Украјину је за Србију агресија. Ми са Украјином немамо никакав проблем. Као ни са Русијом. То је њихов сукоб који желимо да се што пре заврши. Ми јесмо војно неутрални, али нисмо политички неутрални. Осуђујемо агресију, али не верујемо у политику санкција.

 

Канализација за два милиона људи

Улажемо и 3,5 милијарде евра у постројења за третман отпадних вода и канализациону мрежу кроз пројекат "Чиста Србија" - истиче Горан Весић.

- Ради се на 89 локација у 65 општина. Покривамо више од два милиона људи канализацијом и постројењима за пречишћавање отпадне воде. Радимо око 5,2 милиона метара канализационих цеви. То ће се завршити у наредних пет година. Радимо и регионална постројења за третман чврстог отпада.

 

Не погађа ме Шапић

* Да ли вас погађа дисконтинуитет од ваше политике који у Београду спроводи Шапић?

- У Београду, као и данас у Министарству, водио сам политику СНС. Нема личне политике, постоји само лични печат. Шапић је потпредседник СНС и дужан је, као и ја, да спроводи политику странке, односно председника Вучића.

 

 

 

Извор: Новости