Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић изјавио је да без развоја грађевинарства, бржег издавања грађевинских дозвола и без више инвестиција у грађевинарство Србија не може да има раст БДП какав очекујемо.

"Грађевинарство чини шест одсто БДП Србије. Ми смо ове године у буџету Републике Србије обезбедили 3,6 милијарди евра за улагања у инфраструктуру. Зато је важно да сви дамо свој максимум и да надокнадимо заостатак од прошле године", рекао је Весић.

Додао је да је суштина Измена и допуна Закона о планирању и изградњи, за који је данас је завршена јавна расправа у више градова, да се скрате процедуре, да буду брже и транспарентније и да се брже добијају грађевинске дозволе.

Весић истиче да је упаљен је црвени аларм због пада броја издатих грађевинских дозвола, али додаје да се пад грађевинарства догађа у већини земаља у Европи, осим у две земље, и да је то последица економске кризе.

"Постоји више разлога због којих се мање инвестира, а први је сам рат у Украјини, пораст цена, пораст цена кредита, јер их грађани сада теже да добијају. Ту су и наши субјективни разлози као што је неорганизованост, слабије издавање грађевинских дозвола, дуже чекање него што је дозвољено и када то саберете добијете пад у грађевинарству", констатовао је Весић.

Додаје да "ми не можемо да утичемо на оно што се дешава у свету, али можемо да променимо оно што је до нас" и да је то основни разлог због којег се доносе Измене и допуне Закона о планирању и изградњи.

У наредних десетак дана, најавио је, биће обављени разговори са стручним организацијама, Привредном комором, Америчком привредном комором, Саветом страних инвеститора, Саветом зелене градње и многим другима који су важни за привредни развој.

Рекао је и да је један од циљева измена закона да се ослободе скривени ресурси који се до сада нису користили.

"То значи да ће бити омогућена конверзија без накнаде. Тај закон је донет пре 13 година и за то време Србија је зарадила  31 милион евра, што значи 2,3 милиона евра годишње. То је мизерна зарада у односу на оно што је изгубљено кроз порез на имовину, ангажовање компанија и оно што је могло да се изгради на тим локацијама. Уставни суд је дозволио да се укине тај закон, тако да је Србија једина земља у транзицији која има такав накарадни закон", наводи Весић.

Рекао је да ће измене Закона о планирању и изградњи омогућити да се активира 5.000 локација на којима може да се изгради 15 милиона квадрата, а на њима је могуће ангажовати велики број радника, обезбедити велики новац за локалне самоуправе кроз накнаде за доприносе за грађевинско земљиште и порез, а кроз промет некретнина за државу.

"На тај начин можемо чак и смањити цену стамбеног простора, јер ће се појавити више станова на тржишту", сматра Весић.

Најављује да ће за инвеститоре бити уведена нова правила којих ће морати да се придржавају.

"Убудуће ће пре пријемних радова инвеститор морати да да гаранције локалној самоуправи за евентуалну штету коју би могао да нанесе трећем лицу. Ако се деси нека несрећа, као што је била у Видовданској, знаће се да ће се од тог осигурања наплатити штета, што до сада није било могуће", поручује Весић.

Наводи и да ће пре добијања употребне дозволе, компаније морати да предају доказ о кретању грађевинског отпада, чиме ће се спречити појава грађевинских депонија, а компаније које граде, мораће пре добијања грађевинске дозволе да ураде снимак стања околних улица и да дају гаранцију да ће вратити све локалне улице у пређашње стање.

"То ће довести до веће сигурности људи, јер ако градите, значи да зарађујете и немате права да погоршавате стандард и комфор људи који ту живе. То је стандард који  постоји свуда у свету и нема разлога да не постоји у Србији", наглашава Весић.

На питање да ли ће бити појачане контроле градње, с обзиром на негативан пример шта се због лоше градње десило у Турској приликом земљотреса, Весић је одговорио да је то  питање за грађевинске инспекције, али да се разматра увођење строжих прописа.

"Разматрамо да у Измене закона уведемо појачане сеизмолошке прописе, да се уведу енергетски пасоши, јер људи морају да знају колико ће плаћати струју, грејање. То су све европски стандарди. Уводимо Зелене сертификате за све јавне зграде и све објекте од преко 10.000 квадрата. Зелена градња која значи да се гради еколошким материјалима који не загађује животну средину", поручио је Весић.

Они који заговарају прекид односа са Европском унијом, заговарају пропаст Србије

Весић је изјавио да они политичари који заговарају прекид односа са Европском унијом и прекид евроинтеграција, заговарају и економску пропаст Србије.

"Као члан Владе могу да Вам кажем да политичари који сматрају да треба да прекинемо односе са Европском унијом, сматрају да треба да нестане Србија, јер би Србија заиста нестала када би прекинула своје везе са Европском унијом", рекао је Весић.

Навео је да у Србији послује укупно 9.568 компанија са већинским капиталом из Европске уније у којима ради 281.841 радника или 20,4 одсто од укупне регистроване запослености у Србији.

Додао је и да фирме без обзира на порекло капитала, које производе и извозе више од 50 одсто својих производа на тржиште Европске уније, запошљавају 370.000 људи у Србији.

Весић истиче да укупно 17.700 српских компанија, без обзира на порекло капитала, извози део производа у земље Европске уније и да те компаније запошљавају 675.000 радника.

"Уколико би се због отежаних услова пословања са Европском унијом број запослених у првом удару у овим фирмама смањио само за 10 одсто, разлика у месечним приливима за државу само на основу пореза и доприноса била би 17 милијарди динара месечно. За тај износ могу се исплатити зараде за око 16.000 радника у сектору образовања или око 14.000 запослених у сектору здравства", навео је Весић.

Додао је да трговинска размена Србије и Европске уније износи 64 одсто укупне спољнотрговинске размене Србије са светом.

"Иако нисмо формално део Европске уније, ми смо економски део Европске уније, јер смо наслоњени једни на друге. У том смислу трудимо се да синхронизујемо законе са Европском унијом и наравно да остваримо свој најважнији политички циљ, а то је да постанемо чланица Европске уније", поручио је Весић.

Весић је рекао и да у свом сектору покушава да учини што је више могуће, а то укључује и напоре на укидању дозвола за камионџије са једним бројем земаља Европске уније.

Наводи да, осим за седам или осам земаља са којима Србија има споразуме о укидању дозвола, за већину других земаља српске камионџије морају да узимају дозволе за транзит.

''Када сам био у Бриселу тражио сам од комесарке за транспорт да нас подржи и успео сам у томе. Послао сам писма на адресе 20 министара саобраћаја у Европи у којима сам тражио да укинемо режим дозвола за српске друмске превознике. Добио сам позитиван одговор од Шпаније, заказали смо за крај марта радну групу која треба да усагласи Нацрт споразума и очекујем да ће ускоро наши возачи возити у Шпанији без проблема", рекао је Весић. 

Додао је да ће, из тог разлога, почетком марта отићи у Италију, где ће о томе разговарати са италијанским министром транспорта Матеом Салвинијем.

Извор: Танјуг