Побољшање материјалног положаја запослених у просвети као и повећање минималне цена рада биле су главне теме данашње седнице Социјално-економског савета (СЕС), а председавајући СЕС-а и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је на конференцији за новинаре изјавио да је пре седнице СЕС-а на иницијативу колегијума овог тела одржан састанак са представницима репрезентативних просветних синдиката и ресорним министром Бранком Ружићем.   

"Речено је да већ озбиљно раде две групе и то за предшколско и високо образовање а један од закључака јесте да је неопходно урадити дугорочну стратегију побољшања материјалног положаја запослених у просвети, као и да ће осим редовних састанака који се одржавају између представника репрезентативних синдиката просвете са министром просвете бити одржавани и редовни састанци са председницом Владе Републике Србије која посебно истиче значај образовања, његовог реформисања и побољшања материјалног статуса запослених у образовању", рекао је Селаковић.

Када је реч о минималној цени рада, навео је да се о овој теми на седници СЕС-а, којој је присуствовала и премијерка Ана Брнабић, разговарало на иницијативи два репрезентативна синдиката.

"Закључили смо неопходност покретања разговора радне групе за утврђивање минималне цене рада и да је потребно урадити све неопходне анализе када је реч о досадашњем кретању БДП-а и буџетских прихода и расхода у овој години", рекао је Селаковић.

Селаковић је додао да је премијерка Брнабић изнела да је неопходно сагледати утицај драматичне промене минималца на запосленост и на повећавање сиве економије.

Према његовим речима од 2012. до 2023. године минималац је озбиљно повећан јер је 2012. износио 17. 748 динара, а сада је 40.020 динара, што је за 125 одсто више те да је поред тога повећана и покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом.

"Минималац је 2012. године покривао само 59 одсто минималне потрошачке корпе, а сада покрива 87 одсто", навео је Селаковић.

Селаковић је додао да минималац свакако није довољан, што, како је рекао најбоље знају они који примају минималац али да јесте значајно побољшање у односу на пре 10 година.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић је истакао да је из угла послодаваца веома важна реформа образовања и да се сада кадрови образују у складу са наставничким и професорским кадром, а не потребама привреде.

Према његовој оцени важно је да се поправи материјални положај запослених у просвети али да су послодавци незадовољни какав кадар излази из школа.

Председница Уједињеног гранског синдиката (УГС) Независност Чеданка Андрић је истакла да је УГС са Савезом самосталних синдиката Србије (СССС) поднео инцијативу да преговори око минималца почну раније, јер су у односу на лане промењени параметри који дефинишу минималац.

"Данас је договорено да преговарачки тимови који су лане водили преговоре имају мандат свих нас да отворе нове преговоре што пре и да се са анализама нових параметара крене одмах јер ће тако бити боље дефинисана минимална цена рада", рекла је Андрић.

Додала је да су се сви учесници у данашњем раду СЕС-а сложили да је неодржива чињеница да је просек зарада у просвети за 9,1 одсто мањи од републичког просека.

Председница Гранског синдиката образовања у Савезу самосталних синдиката Србије (СССС) Валентина Илић је истакла да је сада коначно дошло време да се положај запослених у просвети побољша.

Како је навела, након вишедеценијског запуштања у просвети појавио се мањак кадрова у образовању јер се млади ретко опредељују за наставнички позив, пошто је овај посао слабо плаћен. 

Председник синдиката образовања у УГС Независност Срђан Словић је истакао да синдикати дуго времена нису имали прилику да на тако високом нивоу у Влади Србије укажу на своје проблеме, као што су имали данас. 

Као веома позитивно оценио је то што је, како је навео, премијерка прихватила да се овај проблем решава дугорочно.

Извор: Танјуг