Судбина српског народа је да се за своју слободу бори стално. Она нам ни од кога није дата, увек смо морали да је сами обезбедимо, увек смо те слободе и имали таман онолико колико смо сами у стању да изборимо.

То важи у сваком времену, па и овом данас. Слободарском духу нашег народа можемо да захвалимо што данас имамо и Србију и Српску. А међу многим важним променама које смо изборили, најпоноснији можемо данас да будемо на ту што смо изборили себи право да водимо само своју, слободну, суверену и самосталну политику.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” председник Народне скупштине Републике Србије Владимир Орлић.

Република Српска је, након Србије, најдрагоценије што српски народ има. Што је храброшћу и подвигом, јунаштвом и чојством, изборио и изградио. Она је наша слобода и наша сигурност, колико и наш завет и наша обавеза, рекао је Орлић.

Српску и Србију на један посебан начин повезује Споразум о специјалним паралелним везама на којем су утемељене бројне ствари које су заједнички урадиле власти с обе стране Дрине. Орлић каже да су везе између Србије и Српске на првом месту трајно утврђене међусобном љубављу и поштовањем, народним јединством и братском подршком.

Споразумом те везе само додатно учвршћујемо, заједничким пројектима градимо бољу будућност за све наше људе. И наш народ је поносан на све што је већ на том плану урађено, али посебно на чињеницу да су наше везе данас снажније него икада пре, оценио је Орлић.

* Немало пута, посебно од политичких представника Бошњака у БиХ, чуле су се критике на рачун званичника Српске и Србије и сарадње која је, осим што је природна, и легализована, ако можемо тако рећи, путем тог споразума. Има ли основа за бојазан да она иде на штету других или је све ствар прикупљања дневнополитичких поена од стране критичара?

- Знају сви да у раду који доноси добро грађанима и Србије и Српске, без обзира на националност, али и свима у БиХ, нема ништа лоше, напротив. Осетили су људи, без икакве разлике, шта значе инвестиције које обезбеђују радна места, колико вреди подршка у лековима, медицинским средствима и вакцинама, или нови путеви и објекти од друштвеног значаја. Наравно да нема Бошњака, као ни Србина, обичног човека који ће рећи да нови аутопут Београд - Бијељина - Сарајево - Вишеград - Ужице - Београд није фантастична ствар, на корист свима. А шта говоре поједини неспособни политичари, кивни јер сами никада нису били у стању да обезбеде сличне резултате, само је њихов проблем. 

* Из Србије, конкретно и од председника Александра Вучића, стижу стално поруке да та земља поштује територијални интегритет и суверенитет БиХ, те да Република жели добре везе са свим народима у БиХ. Међутим, то махом није наилазило на разумевање у БиХ. Због чега?

- Сви важни резултати, сав напредак у економији и инфраструктури, пројекти о којима говоримо, директна су последица једне чињенице да је пре свега Србија под вођством председника Вучића, следећи његову политику, постала довољно снажна. Да је израсла у лидера региона, мотор развоја комплетног окружења, који као никада раније има и воље и снаге да штити своје државне, али и интересе свог народа, где год он живео. Таквом Србијом и њеним председником нису задовољни они којима је искључиво слаба и немоћна Србија једина прихватљива. Али мораће некако да науче да живе с тим да се Србија неповратно променила, да наш народ више не може да понижава нико. Нема враћања у ту прошлост, никада више. Територијални интегритет и суверенитет БиХ, и Српске унутар БиХ, поштујемо јер је то принципијелно опредељење, али и као гарант Дејтонског споразума Србија има и посебну одговорност у том смислу. А они који “немају разумевања” за ставове Србије по правилу увек буду управо они који суверенитет и интегритет државе Србије крше безобзирно. Баш као што крше и сам Дејтонски споразум.

* Тај став, такозваног политичког Сарајева, разлог је и за блокаду пројеката као што је аеродром у Требињу, хидроелектрана “Бук Бијела”, гасовод испод Дрине и других. Како то превазићи?

- То је проблем у главама оних који су и данас ментално заглављени у прошлом веку. Сви спремни да се окрену будућности, заједничком раду за добробит свих, лако ће наћи и заједнички језик о сваком питању. И такви ће у Србији, која данас води политику председника Вучића, политику мира и стабилности за све, заједничке борбе за бољи живот свих који овде живимо и за сву нашу децу, увек имати доброг пријатеља и поузданог партнера. У тако постављеном односу поштовање мора да буде обострано.

* Народни посланици у скупштинама Републике Српске и Србије сарађују и у парламентарној Комисији за сарадњу. Какви су планови за наредни период?

- Жеље и амбиције су велике, уверен сам да ће их пратити и резултати. У Народној скупштини Србије велики број посланика изузетно је мотивисан за заједнички рад не само међу члановима одбора за сарадњу са Србима у региону, или посланицима у групи пријатељства, већ генерално. Баш како и доликује Скупштини чија парламентарна већина снажно стоји иза државне политике, коју данас у Србији водимо.   

* Српска и Србија се посљедњих година заједнички сећају славних и тешких датума. Обележавају 15. септембар - Дан националне заставе, слободе и српског јединства. Да ли смо довољно јединствени, сложни, могу ли преци бити поносни на ове генерације народа и политичара?

- Јединствени смо и сложни као никада раније. Показали смо да то можемо, зато сада треба на том плану да радимо још више. Никада не треба да будемо до краја задовољни већ постигнутим, уљуљкани тренутним успехом, већ увек да постављамо себи нове циљеве и радимо још снажније. Само тако се напредује, у сваком смислу. Када тако размишљамо и тако радимо - показујемо да јесмо достојни својих славних предака. Уједно, да заслужујемо понос и оних који долазе после нас.

* Још једна спона, ништа мање важна, је Закон о заштити ћирилице и писма који је готово у истом облику усвојен у парламентима Српске и Србије. Да ли је и то доказ да су, како сте једном рекли, Срби као народ научили да сами морају да се изборе за себе и да неће нико други то урадити за њих?

- И ту смо важну лекцију учили на тежи начин, али смо је, без икакве сумње - добро савладали. Извукли поуке из историјских догађаја, научили да се боримо за себе и своје. Свет у коме живимо је себичан. Велике државе отворено поручују да никаква правила и обзири за њих не важе, чак ни међународни споразуми, већ само право које им даје њихова сила и закон јачег. Они нескривено раде само за сопствене интересе. Пошто је тако, уз дужно поштовање свима - и ми само своје, виталне државне и националне интересе треба да чувамо. За свој народ и његову добробит да се боримо, то да нам буде најважније. Што значи да чувамо и свој језик, писмо, културу, али и своје право на истину, на пијетет према нашим невиним жртвама, као и достојно сећање на славне тренутке у нашој историји. Нема ко други то да ради уместо нас самих. И радимо то данас, поносно и одлучно, као никада раније.

* Обавеза Србије и пут који је заузело актуелно руководство јест пут дијалога и мира, чувајући увек на првом месту своје интересе. Може ли Србија да сачува Косово и Метохију које многи широм света већ виде и признају као самосталну државу?

- Снажном политиком борбе за заштиту наших интереса, напорним радом, знањем, успели смо и ту ситуацију у потпуности да преокренемо. Већина држава чланица УН данас не признаје тзв. “Косово”. Ноте о повлачењу признања налазе се депоноване у кабинету председника и у Влади Србије. Преко 20 држава је више на нашој страни, него што је било пре неколико година. Показали смо да и ту умемо да направимо резултат какав пре политике председника Вучића нико није могао ни да сања. И знамо да даља борба неће бити лака, јер је водимо у немогућим условима. Али чак и они којима је тешко да то признају, данас отворено кажу да Србија упорно чува мир и стабилност за све, бори се за дијалог, док Курти дивља, у махнитој мржњи изазива опасне пожаре и сваки смисао дијалога свесно уништава. Њему и свима који га у безумљу подржавају председник Србије је поручио: “Нека се не усуди да крене на наш народ - то му сигурно нећемо дозволити”. 

* Година која је пред нама биће можда и изазовнија од протеклих због руско-украјинског сукоба, уз сталне теме попут управо поштовања Дејтонског споразума и права Српске те борбе за Косово. Шта бисте поручили народу и народима с обје стране Дрине, али и шире?   

- Мир и стабилност основни су предуслов за било какав други прогрес. Најважније би било да се обезбеди и сачува мир, свима. Одмах затим, да имамо довољно мудрости, јер је у тешко време најважније доносити исправне одлуке. Посебно ми, који живимо овде, морамо да будемо довољно паметни да водимо рачуна о себи, својим грађанима, помажемо се међусобно и јачамо заједно. А српски народ се у то уверио, али да поновимо - наставићемо да се боримо, у години пред нама као и у свакој наредној. Слободну и самосталну политику ћемо водити, чуваћемо и права Српске и наш народ на Косову и Метохији. Нема у том смислу бољег заштитника од Србије која јача, која је борби за бољу будућност у потпуности посвећена. И која каже, а рекла је то гласно да је сви добро чују и добро разумеју - у тој борби за нас нема повлачења. 

* Да ли српски народ, и генерално православље, највише трпи због двоструких аршина услед кршења међународног права као и споразума који су направљени на тој основи?

- Те смо двоструке аршине осетили много пута на сопственој кожи. Ипак, једини начин да се за своје интересе боримо је да се чврсто држимо међународног права, доследно поштујемо суверенитет и интегритет свих онако како поштујемо свој. И тражимо од других да исто поштовање укажу нама, колико га очекују за себе или било кога трећег. Ми немамо луксуз за другачије понашање. А туђе лицемерје говори само о њима. И, као што сте видели на Генералној скупштини УН, на којој је председник Србије управо овим аргументима говорио право у лице свима другима на свету, на те аргументе и тако саопштене ставове одговора нема. Може само да се честита. Многи су управо то и учинили. И нема припадника српског народа који на те речи, своју Србију и њеног председника, није искрено поносан.

Извор: Глас Српске