Србија је изабрана за домаћина реномиране међународне изложбе Експо 2027. Од прве изложбе, одржане у Лондону 1851. године, Експо је имао улогу покретача напретка, знања, креативности и сарадње, али и својеврсног индикатора нове фазе глобализације за индустријалце и трговце. Шта ово значи за нашу земљу, где се Србија налази у новој глобалној подели света и које кораке Влада Србије предузима зарад просперитета земље и њених грађана разговарамо са Томиславом Момировићем, министром за унутрашњу и спољну трговину Републике Србије.

* Шта Србија овом изложбом може да постигне на дипломатском и државном пољу?

- Експо 2027. биће највећи догађај у историји нашег главног града и велики повратак Београда на међународну сцену. Овом изложбом отвориће се простор за инвестиције вредне више милијарди евра, а наш град и државу посетиће више милиона туриста. Морамо бити паметни и ову прилику претворити у велики успех, а уверен сам да ћемо у томе успети.

* Да ли је земља довољно економски јака да може да уплива у овај пројекат?

- Несумњиво. Питање економске снаге државе као што је Србија, која је девастирана у претходним деценијама због последица санкција, ратова, катастрофалне приватизације, лоше реформе није статично питање. Направили смо велике кораке, дуплирали износ БДП-а, смањили незапосленост са приближно 30 одсто на испод девет одсто, утростручили минималну и просечну плату, али наши грађани заслужују још више. Експо 2027. ће бити круна економског успеха ове владе и политике коју предводи Александар Вучић. То ће бити велики траг у историји ове земље. То јесте велики изазов, али са поносом могу да кажем да ми то можемо да изведемо.

* Трговина је значајан мост међу народима и државама, али увелико зависи од политичких одлука. Узмимо као пример питање Косова и Метохије, где је блокиран пут робе која има српско порекло. Којим мерама и чијом подршком се овај проблем може превазићи?

- Нажалост, на Косову тренутно имамо посла са човеком који је у политичком смислу живот посветио томе да искорени српски језик и српску цркву са простора КиМ, због чега страдају економски односи, трговина, оно што је кроз векове повезивало Србе и Албанце. Забрана трговине производа из централне Србије траје више година, уништавајући економску перспективу и будућност не само Срба већ и Албанаца, Бошњака и свих других народа, што је противно свим европским постулатима. Надам се да ће наши партнери, пре свега чланице Савета безбедности и НАТО-а, које су по Резолуцији 1244 преузеле управљање над КиМ, схватити о каквом је човеку реч – човеку који угрожава мир у региону, безбедност Европе, о економском уништитељу перспективе западног Балкана. Све више људи у међународној политичкој јавности схвата да је реч о опасном човеку, окренутом популизму, решавању политичких проблема на оружани начин, који себе види као будућег војног лидера на Балкану.

* Уколико не дође до нормализације односа Београда и Приштине, ствара се плодно тло за процват сиве економије.

- Нема сумње да овакви поступци привремених институција на Косову отварају перспективу за криминалне структуре. Забране, ограничавање трговине, заустављање промета по било ком основу, а пре свега по етничком, нешто су најгоре за економску активност у било ком региону, у било којој земљи. Поред свих опасности по безбедност региона, Курти је и економски уништитељ просперитета не само Срба већ и Албанаца.

* Србија је у политичком клинчу између Запада и Истока, али је отворила трговачке путеве са светским гигантима: САД, Кином, Русијом, ЕУ. Иако међусобно немају завидне односе, какав је њихов однос са Србијом?

- Србија је данас најотворенија земља у Европи, која има Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, преференцијални аранжман са Америком, Аустралијом, Јапаном, Споразум о слободној трговини са Русијом и Евроазијском зоном, Турском, а данас радимо на споразуму о слободној трговини са Кином, Египтом, Јужном Корејом и УАЕ. Трудимо се да будемо фактор који ће мир и просперитет да стави у фокус.

* Можемо ли закључити да су економија и трговина база за политички просперитет?

- Економија је, дефинитивно, поље највећег успеха наше владе и наше политике у претходних 10 година. Економски искорак који смо направили заиста је невероватан. Инвестиције, првенствено, у инфраструктуру, али и подизање нових фабрика, болница итд. направили су од Србије поново једну индустријску и економску силу у регионалним балканским оквирима, што је добра база да направимо следећи корак, а то је приближавање економском стандарду земаља Западне Европе. Да бисмо у томе успели, морамо да уђемо у нову индустријску револуцију, да направимо искорак и будемо први или међу првима у Европи у новим индустријама, новим технологијама, новим сировинама, а мислим да ту имамо простор који још нисмо искористили. Да ли мислим да то укључује и експлоатацију литијума и повезаних индустрија - да, без икакве сумње.

* Да ли резултати на трговинском плану могу да повећају суфицит државног буџета и подигну стандард живота у нашој земљи?

- Тешко је замислити државни буџет без економске снаге, без снажних предузећа. Последњих година практично смо решили питање трговинског дефицита. Ако изузмемо увоз енергената из Русије, практично више немамо проблем са трговинским дефицитом, а то је резултат реиндустријализације земље. Подигли смо фабрике, индустрију, тиме и извоз, за који очекујем да ове године буде уравнотежен са увозом.

* Зубин Мехта је концертима са Београдском филхармонијом у Београду, Тирани и Скопљу учврстио основе „Отвореног Балкана”. Колику улогу у јачању ове иницијативе има ваш ресор?

- Наша највећа снага лежи управо у економској повезаности, у оном што су земље Западне Европе урадиле пре 40–50 година. "Отворени Балкан" почиње да даје резултате. Укинули смо велики број такси, релаксирали смо фитосанитарне прописе, почиње да функционише јединствена наплатна путарина, очекујемо да за месец–два почне да функционише јединствено тржиште рада. Економско повезивање, подршка привреди, нове инвестиције, борба против инфлације, стабилни и предвидљиви услови пословања – обележје су ове политике већ 10 година.

* Зашто и даље постоји колебање у БиХ и Црној Гори када говоримо о прикључењу овој успешној регионалној иницијативи?

- О успеху ове иницијативе говори чињеница да је наша трговинска размена са С. Македонијом у прошлој години достигла износ од скоро 1,5 милијарди евра, а ми очекујемо да у наредним годинама са развијањем иницијативе "Отворени Балкан" она настави са растом. У Црној Гори политичка нестабилност онемогућава да се направе снажнији политички искораци у економском повезивању у региону. У БиХ имамо недостатак поверења, још од краја рата деведесетих година. Ми то морамо да променимо. Сматрам да само интегрисани у заједничко регионално тржиште можемо економски да напредујемо даље. О сјајном потенцијалу трговинских односа између БиХ и Србије сведочи и то да је БиХ тренутно наш трећи трговински партнер, одмах иза Кине и Немачке, са којом спољнотрговинска размена достиже износ од 3,2 милијарде евра.

Извор: Политика