Вести

МИХАЈЛОВИЋ: 2021. ГОДИНЕ ИМАЋЕМО ПОТПУНО ОПЕРАТИВАН БАЛКАНСКИ ТОК

Србија се неће склањати ни од једне гасне руте која треба да прође кроз њену територију, да то не буде само руски гас, рекла је потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Михајовић је демантовала да је "амерички човек", као и да Москва стоји иза директора Србијагаса Душана Бајатовића, за којег је оценила да је "брука за све". Објаснила је и какав је њен однос према гасоводу Балкански ток на чијем отварању се није појавила, а упозорила је да ће Србија 2050. "годишње бацати један ауто-пут" ако не престане са коришћењем лигнита у термоелектранама.

* Рекли сте да сте 1. јануара, када се отварао гасовод Балкански ток, били на путу. Зар нисте могли да одложите пут, будући да је реч о тако важном пројекту у Вашем ресору?

- Најважније је да је Балкански ток завршен у том конструктивном делу, а све што радим, радим у договору са председником, тако да сам га замолила да 1. јануара у 6 ујутру не будем тамо, што не значи да нисам ових неколико месеци, колико сам на челу министарства, урадила све да прође најбоље могуће. Много је важније да је он конструктивно завршен, да се завршавају компресорске станице и да ћемо 2021. имати потпуно оперативан Балкански ток.

* То значи да сад није оперативан?

- Јесте, али не у том смислу да је притисак онакав какав треба да буде и да су све компресорске станице завршене, али то су сви већ и рекли, није то нека тајна да има још много ствари које треба да се заврше.

* Питам Вас зато што у јавности постоји наратив да сте "амерички човек" и онда када се не појавите на отварању гасовода, а ту је бивши министар из СПС-а, онда део јавности каже "није дошла јер је амерички човек".

- Та прича о "америчком човеку" је тек смешна зато што сам ја прошлих шест година радила у инфраструктури, и радила сам са руским и америчким компанијама, да не помињем друге, турске, азербејџанске итд. Односи се исто и овде у енергетици. Мислим да се ту створила нека прича пре 6, 7 година на коју ја нисам реаговала, јер сам мислила да је безвезна, а требало је да реагујем. Не постаје се тек тако руски или амерички човек. Радите за своју земљу, имате агенду која се зове политика Владе, реализујете то и то је најважније.

Бајатовић брука за све

* Већ два мандата критикујете директора Србијагаса Душана Бајатовића, то није тајна. Свих ових година покушавате да покренете његову смену и не можете. Једном приликом сте рекли да више неће бити дозвољено да неке директоре чувају "партија или Русија". Да ли Бајатовића чува Русија?

- Никаква Русија не стоји иза директора Србијагаса. И све те приче о великим заверама, како иза неког директора стоји ко зна ко, то није тачно. То је питање нашег унутрашњег уређења, хоћемо ли да имамо профитабилан Србијагас или ћемо да пустимо да он ради овако како ради. Ја генерално мислим да је директор Србијагаса брука за све, он је брука и за неку Русију ако то тако постављамо, али је брука и за наш финансијски сектор.

* Да ли онда Душана Бајатовића "чува" Влада Србије, председник Србије, зарад односа са Москвом?

- Не. Душан Бајатовић је тренутно директор Србијагаса, има одлуку да спроведе одлуку Владе о подели делатности, то за сада функционише. Радна група Владе је формирана, креће се са поделом транспорта и дистрибуције гаса, ако то не буде ишло динамиком која је тачно написана у одлуци Владе, ми ћемо као министарство кадровској комисији предложити разрешење директора.

Србија отворена за све, не само за руски гас

* Ми сада увозимо гас само из Русије. У какав нас положај то ставља, с обзиром на то да гас није само енергент, већ и средство утицаја?

- Заиста, гас постаје гориво и политичко и економско 21. века. Србија је диверзификовала своје путеве, и то је важан и добар корак. Добављаче нисмо диверзификовали. Оно што треба да се деси у наредном периоду, да не одустајемо од разговора у два правца: један је где да буду ЛНГ (течни природни гас, прим.нов) терминали, јер нема никаквог разлога да их овде не буде, а други је почетак радова и завршетак интерконекције са осталим земљама, а први је интерконекција између Ниша и Димитровграда. А зашто је она важна?​ Један гасовод о којем се много причало, и пуно је споразума направљено, јесте Источно-медитерански гасовод. И то је гас који треба да дође практично од Израела до Димитровграда, и онда је Ниш-Димитровград конекција о којој говорим.

На техничком нивоу ће се већ сутра разговарати са људима из израелског министарства, и министарстава из региона и то је нешто од чега не треба да се склањамо и нећемо се склањати… Оно што је важно је та гасна стабилност, политичка стабилност. Мислим да је Србија итекако схватила да ћемо на све могуће начине покушати да будемо тај транзитни коридор, нећемо се склонити ни од једне руте која треба да прође кроз Србију, да то не буде само руски гас. И мислим да је то сада свима јасно, да нема повратка назад.

* Када би могла да се деси диверзификација снабдевања енергентима, на коју је Србија пристала и потписом на документ из Вашингтона?

- Хајде да будемо скроз конкретни: Ниш-Димитровград интерконекција гасна, мислим да се следеће недеље расписује тендер за изградњу тог гасовода, већ је расписан тендер за компанију која ће надзирати изградњу те конекције. Оно што такође мора да се уради ове године је пројектно техничка документација за интерконекције са другим државама. Као у саобраћају, тако и у енергетици и гасу, морамо бити транзитни коридор. Урадиће се документација за конекције са Румунијом, БиХ, Хрватском, Црном Гором. Правиће се документација за изградњу гасовода доле ка Приштини, као и за изградњу гасовода за повезивање са Црном Гором. То Србији даје могућност да прихвати гас који ће бити од другог добављача.

Зашто је поскупела струја и колико ће нас коштати 2050.

* Зашто струја поскупљује сада усред грејне сезоне, 1. фебруара? Шта је поскупело, па мора сада да се мења цена?

- Струја једном годишње поскупљује, има одређене корекције везано за нове инсталисане капацитете обновљивих извора енергије. Сада је на просечан рачун од 3000 динара скочила за неких 150 динара. Ја нисам од оних министара који ће да говоре да Србија има најнижу цену струје. То јесте тачно, али оно што ја мислим да када говоримо о струји, много важнија ствар за сваког грађанина је квалитет те електричне енергије. Није само питање да ли имам струју, него да ли ми нестаје на пет секунди, минут, два. И много је већи проблем инвестирања у Електропривреду Србије него било шта друго. Ниво инвестиција у ЕПС-у је на нивоу трошкова амортизације или испод. То значи да, ако су фигуративно прошле године планирали да уложе милион динара, они су уложили 60 одсто. То мора да се промени. Али, то нема везе са ценом електричне енергије, већ радом унутар предузећа.

* Мале хидроелектране код нас изазивају много контроверзи. Ако је струја коју оне производе скупља, ако ми као грађани то већ плаћамо кроз накнаду за повлашћене произвођаче на рачунима за струју, и ако постоји ризик за угрожавање животне средине, зашто се залажете за то?

- Обновљиви извори енергије подразумевају поред МХЕ и соларне и ветроелектране и електране на биогас. Дакле, нико не инсистира на МХЕ. Оне су у многим земљама у Европи дале свој допринос, у неким земљама су 70 одсто у производњи електричне енергије. Зашто се код нас то реализовало тако да се ставља цев у реку, ја нисам за то. Ја сам за то да екологија и енергетика буду заједно и договоре се шта је интерес и да ли може да се гради МХЕ или не може. МХЕ неће спасити енергетику Србије и неће нам донети енергетску безбедност, мора се водити рачуна о околини.

* До 2050. Србија мора да престане са производњом електричне енергије на најнеквалитетнији угаљ. Али, на тај начин се тренутно добија око 70 одсто електричне енергије. Да ли је тај рок реалан, одакле ћемо онда добијати струју и колико ће нас коштати?

- Ништа не може да се затвори одмах. Лигнит је најнеквалитетнији угаљ и ми све новца трошимо да бисмо ископали тај лигнит и убацили га у термоелектране. Зато се сада максимално убрзава све што се тиче процеса одсумпоравања, да се смање те емисије. Али, рок од 30 година је потпуно реалан да можемо да направимо шта ће бити наши заменски капацитети. Србија иде у три смера: окрећемо се изградњи средњих и великих хидроелектрана јер ће нам оне дати оно што нам сада дају термоелектране, затим енергетска ефикасност - ми можемо да обезбедимо кроз то 15 до 20 процената енергије коју бацамо, и један мали проценат из обновљивих извора енергије, са акцентом на соларне електране и електране на ветар. Не би требало да буде скупље. За нас је тренутно скупља термоенергија. И треба да знамо да ако до 2050. то не урадимо, Србија ће минимум милијарду евра давати само на таксу на угљен-диоксид. Значи, бацаћемо милијарду евра и то је један ауто-пут који ћемо бацати сваке године.

Рио Тинто: Све ћемо поделити са грађанима

* Грађани који живе у околини Лознице страхују да би ископавање руде литијума могло да угрози животну средину, позивају се на искуства компаније Рио Тинто у свету, која нису баш увек позитивна. Кажу и да нису видели студију о заштити животне средине. Јесте ли Ви видели ту студију? Влада је потписала меморандум да 2023. почне ископавање те руде, то није далеко.

- Све што од документације постоји и што је урађено, поделиће се са грађанима, то сам рекла првог дана. Студија о заштити животне средине још није завршена, раде је између осталог и наши универзитети у Београду. Али, то како негде у некој држави изгледа и како ће у нашој држави да изгледа, зависи од тога како се постави држава према свом инвеститору. Ми нећемо урадити ништа што може да угрози животну средину и здравље људи, и то је тачка један. Сва документација ће се поделити са грађанима, не само са невладиним сектором, него у свакој кући грађани да знају шта је тамо у Јадру, како ћемо радити. Ја нисам министарка која ће да се направи луда на оно што се зове здравље и животна средина.

 

 

 

Извор: Глас Америке