Прелиминарни подаци пописа становништва, који су показали да нас је за скоро пола милиона мање, нису нас изненадили. Прошле 2022. године смо први пут после неколико година имали благо повећану стопу наталитета за мање од један одсто, али то је мали корак. У Србији око 50 одсто породица са децом има само једно дете, а наш циљ је да нас има више, с тим у вези, поред других мера, предложићемо и да се продужи и породиљско одсуство за прво и друго дете, рекла је у интервјуу за Телеграф проф. др Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографију.

Министарка Кисић отворено за нас каже да јој је жао што она лично нема још једно дете, те да свим пријатељицама, које још могу да рађају сугерише да је најлепши поклон детету брат или сестра. Наводи и да ће један од циљева бити да се родитељима омогући да имају више времена за децу и породицу, као и да се млади подрже да што пре оснују породицу и остваре се у најлепшој улози на свету.

Открива нам да је избором нове Владе морала да се изабере нова Радна група која ради на нацрту Породичног закона који треба, између осталог да дефинише и шта је све физичко кажњавање деце. Очекује да ће се он врло брзо наћи у Скупштини а када је у питању физичко кажњавање деце истиче да је против било ког облика насиља.

Каже и да нам је ковид 19 показао да ћемо морати да научимо да живимо са њим, открила нам је и да је пре неколико дана постала редовни професор на Медицинском факултету, али и да је била штребер, као и да ли она више ћерку саветује по питању моде или она њу.

* Као министарку за бригу о породици шта имате да пожелите свим породицама у Србији, деци у нашој земљи, а шта ви лично желите у овој Новој 2023. години?

- Свим грађанима наше земље бих пожелела, пре свега, здравље, срећу и мир, што желим и њиховим најдражима. Пожелела бих да се што више смејемо, да имамо што више разлога за срећу и радост, да нас има што више. Оно што желим себи и својим најдражима, желим сваком грађанину наше земље, свакој породици, а пошто су деца извор све наше снаге и осмеха, желим да нас има све више, да покажемо колико смо снажни и јаки, и да се у свакој породици чује дечији смех и радост.

* Који је ваш циљ на челу Министарства за бригу о породици?

- Ово је Министарство са најлепшим називом. Брига о породици је циљ свих нас лично, а сада мене као ресорног министра обавезује да радимо још више, још боље и да подстакнемо све нас да имамо више времена за нашу породицу, а младе људе да што пре оснују своју породицу, и да се остваре у најлепшој улози на свету, улози родитеља. Чињеница да је ово министарство основано као посебно, што се први пут десило у претходној Влади, говори колико је за нашу државу значајно ово питање и говори нам да треба све мере и активности да усмеримо ка пронаталитетној политици, да нас буде што више.

Доста циљева смо себи задали и желимо да се резултати нашег рада врло брзо виде. Када је у питању демографска политика, нажалост, тај проблем није настао од јуче, па не може ни тако брзо да се реши. Мере које су донете у току 2022. и 2021. године показују да има помака. Ти кораци су још увек доста ситни и зато морамо још више да радимо на том питању. Али се показало да досадашње мере дају резултате.

* Која мера је по Вама дала најбољи резултат да дође до тих помака?

- Уколико гледамо конкретне мере и финансијску подршку у вези са децом, она никада није била већа. 2012. године је финансијска подршка за рађање првог детета била нешто више од 30.000. Почетком 2022. године је она порасла са 100.000 на 300.000 динара, а у овом моменту је то и нешто више, јер се она усклађује у односу на раст цена на мало. Први пут је уведено и да имамо једнократну финансијску подршку за рађање другог и трећег детета. То је независно од родитељског додатка, који постоји за прво, друго, треће и четврто дете. Конкретно, мајка која роди треће дете 10 година месечно прима нешто више од 21.000 динара. Што се тиче количине новца која је издвојена само за две измене Закона о финансијској подршци породицама са децом, она је нешто мало мање од 18 милијарди динара на годишњем нивоу.

Често ме питају, да ли је финансијски аспект кључан када је у питању одлука за заснивање породице. Сигурно јесте јако битан. И, када је у питању рационално планирање породице јесте значајан фактор. У последње време често имам прилику да питам младе које тек чека заснивање породице када себе виде као родитеље. Готово сви су ми рекли прво када заврше школу, факултете, па када се запосле, многи наведу и стамбени фактор. И, то не може нико да оспори да су битни фактори. Међутим, онда сам се на моменат замислила и схватила да нико од нас не би постојао да су наши родитељи чекали да се баш склопе све те коцкице. У једном моменту сам питала све те младе људе које су они годиште. Рођени су крајем 90-тих година. Рекла сам им да су рођени у време када су били ратови у земљи, када је било бомбардовање и санкције и друге неповољне ствари које су погађале нашу земљу. Не желим да им намећем никакав став. Али, дефинитивно финансијски став јесте битан. Подршка државе је сада никад јача када је у питању подршка породици и младим људима, али мора да се гледа и шири аспект.

Управо због тога Министарство за бригу о породици и демографију планира да већ почетком 2023. године започне велику студију, Национално истраживање. Односно планирамо две студије, али једна ће обухватити средњошколце да, управо, сагледамо њихово знање, ставове и понашање, у вези са породицом. Колико је породица за њих битна. Да ли је то њихово уточиште, место поверења, и где себе виде у том породичном смислу за неких 10-ак година када је и неко физиолошко време за заснивање породице. На тај начин желимо да идентификујемо факторе који су од највећег значаја за младе људе када је у питању заснивање породице. Да видимо где треба да их подржимо.

Од почетка 2022. године имамо први пут меру субвенције за куповину првог стана за мајке које су родиле дете, а нису имале стан на своје име. Од ове мере тек очекујемо да да своје добре резултате. Опет, напомињем, финансијски аспект јесте јако битан али није одлучујући, и није пресудан. Ми ћемо и даље да подржавамо различитим мерама, пре свега, младе људе када је у питању подршка и приликом запошљавања, и у сваком смислу који је битан приликом рационалног планирања породице.

* Некада раније није било тако. Мене је мама родила са 20, брата са 18, али су нам временом те исте породице наметнуле да морамо да завршимо школе, запослимо се.

- Сигурно је да су образовање и посао нешто што нам даје независност. Не морамо сви да завршимо факултет, али је јако битно да жена има свој посао, да има свој динар, јер јој то отвара врата ка независности и сигурности. Доста причамо о равноправности жене. И треба да будемо равноправне, али не треба да инсистирамо да будемо једнаки када нисмо једнаки. Нисмо ни физиолошки, ни по конституцији. Управо зато постоји породица у којој треба да се допуњавамо.

Жене у Србији су и те како препознале значај образовања. Не тако давно жени није ни било доступно школовање широм света. Ако гледамо последњу деценију и високошколско образовање, сваке године 15 одсто више жена дипломира у односу на мушкарце. То има и реперкусије на период када се заснива породица. У време када сам се ја родила, 70-тих година, просечан узраст жене која је рађала прво дете био је 23 године. Сада се та граница померила на 30 година. Ми ћемо на то да кажемо да је и медицина напредовала, и да имамо различите начине и подршку када је у питању материнство, али физиолошки се ништа није променило у односу на то када је жена и физички и психички у најбољим годинама за рађање.

Ово померање удесно, како ми то у медицини кажемо, према старијим старосним групама, то се десило у скоро свим најразвијенијим земљама света. И у њима је то довело до пада наталитета. Више од 50 одсто породица са децом у нашој земљи имају једно дете. Тако да читав низ мера планирамо да усмеримо на подршку рађања другог детета.

Ово потпуно лично сад. Ја нажалост имам само једно дете. Размишљала сам, једном када будем сводила шта сам у животу урадила, а све чешће мислим о томе, јако ми је жао што имам само једно дете. Покушавам свим својим пријатељицама и познаницама које су млађе а за које још има времена да рађају, да им заиста укажем на то да је најлепши поклон који можемо да дамо свом детету брат или сестра.

* Да ли се слажете са реченицом да је брак са више деце срећнији у односу на онај са једним?

- Чињеница је да је дете извор среће и радости, па ако има више деце онда је то много више среће и радости. Многи ће да кажу и много више обавеза и потенцијалних проблема. Јесте, то стоји, али у кући у којој има више деце има много више смеха, радости, тако да има делић истине у томе што сте рекли.

* На који начин ћете подстаћи не само жене него и парове, да теже другом, па и трећем детету? Да ли ће и за колико бити померања тачке за породиљско одсуство?

- То је једна од активности која нам се прва наметнула причајући са удружењима родитеља и појединачно. Када је у питању померање тачке почетка породиљског, оно није у нашој надлежности, нажалост. Међутим, то не значи да не треба да иницирамо да причамо са другим колегама што смо већ и урадили.

* Дете ни не напуни годину дана, а мама мора да се врати на посао.

- Тако је. А у међувремену, знамо, мењали су се неки други закони. Рецимо Закон о заштити становништва од заразних болести. Постоји одређена вакцинација која се може дати тек у узрасту са навршених годину дана, а да је та вакцина и обавезна за упис у вртић (ММР). Тако да читав низ фактора следи који намеће да већина мајки није ни у могућности да све то испуни да се врати на посао. Онда знамо да смо сви ми тражили различите опције како да продужимо наше одсуство, па прво користимо годишњи одмор који нисмо користили, онда мајке траже начине како да отворе боловање. Неспорно је да постоји потреба да се та тачка помери поготово још када су у питању мајке које су превремено родиле децу. Деца која су рођена пре термина врло често су на одељењу за неонатологију, ту проведу и по неколико месеци, а мајка није са њима. И за те мајке се отворило питање померања почетка породиљског. То све јесмо иницирали. Не могу да кажем тачне временске одреднице када ће то да се догоди јер то не зависи од нас, али сва та питања смо покренули.

* То би, дакле, значило да би породиљско одсуство почело када се жена породи?

- Да, на тај начин смо дефинисали, да је најпожељније да се рачуна када се мајка породи. То исто важи и за мајке превремене рођене деце, односно од оног момента када дете дође кући.

* Могу ли, можда, мајке превремене рођене деце да имају дуже породиљско?

- То је једна од опција о којој смо размишљали, да се продужи за оно време које је дете провело у болници до оног момента када је дете дошло кући.

* Видели сте прелиминарне податке пописа становништва. Показују да нас је за скоро пола милиона мање, шта вам то говори?

- Нажалост, нису нас изненадили подаци.

* Да ли сте очекивали више?

- У првом моменту, можда и да, у односу на почетне пројекције, јер знамо да се у току пописа раде различите пројекције. И, никога није изненадио пад укупног броја становништва али ако се овако настави и стопа фертилитета буде и даље 1,5, а да знамо да је за обнављање броја становника треба да буде 2,1, и уколико имамо на уму шта се дешавало претходних година, онда нам је било очекивано да ће да буде пад броја становника. Крајње је време да учинимо све што је у нашој могућности, сваки појединац, не само држава. Држава је дала велики финансијски ветар у леђа. Радићемо и даље на подршци али превасходно треба да се фокусирамо на младе људе који треба да оснују породицу. Слажем се да треба да заврше образовање, не мора то да буде пресудно али да утичемо на младе да границу од 30 година, када је рађање првог детета, да вратимо ка млађим узрасним групама.

2022. године је пораст наталитета за нешто мало мање од 1 одсто. То је заиста мали корак али први пут након неколико година имамо повећан број новорођених беба. Надам се да ће у 2023. години бити још већи али тај пораст је још сувише мали, морамо да грабимо крупним корацима напред. Наше Министарство ће превасходно усмерити своје активности према локалним самоуправама. Већина локалних самоуправа има јако значајне мере пронаталитетне политике. Ми желимо да подржимо да заједнички делујемо и улажемо. Релативно скоро смо били у Црној Трави где је прошле године рођено само 6 беба иако локална самоуправа издваја значајна финансијска средства. У завршној фази је стамбени објекат за доделу станова младим брачним паровима са децом. Такве пројекте желим да подржимо, као што је повећање капацитета вртића, финансијска подршка породицама са више деце, изградња игралишта за децу, то је нешто што је конкретно и што је потребно и родитељима и деци.

* Има ли индиција да се повећа родитељски додатак?

- Он никада није био виши. 2012. године је био 30.000 сада је 10 пута већи, сада је више од 300.000. Осим ове финансијске компоненте, са удружењима родитеља, мајкама, причали смо које би то друге мере биле значајне. Дужина породиљског одсуства се опет наметнула. Ако имамо на уму чињеницу да је за треће дете одсуство две године или за близаначке трудноће, а за прво и друго дете годину дана, онда је и потенцијални предлог да се размишља о продужетку породиљског одсуства за рађање другог детета. Неминовно је да многе мајке траже начин како да продуже своје одсуство поготово када роде друго дете, а многе мајке због природе свог посла враћале су се, нажалост, на посао. Кажем нажалост јер је потреба да буду са дететом у том узрасту.

Причала сам са мајкама које имају више деце о флексибилним начинима рада и раду од куће, да се за одређена занимања омогући поготово мајкама која има троје и више деце да се скрати радно време на послу, да се повећа рад од куће. Међутим, неке мајке желе да изађу из куће и да се врате на посао. Тако да су различити и захтеви и погледи, а ми покушавамо и желимо да нађемо најбољи, оптималан начин, да родитељи ускладе породичне обавезе и пословни живот.

Са Привредном комором Србије смо потписали Протокол о сарадњи и у наредном периоду ћемо интензивно сарађивати. Постоји много компанија које желе да стимулишу младе људе да оснују породицу. Људи који су задовољни када оду кући, који имају породичну атмосферу и окружење које их усрећује, могу много више и да раде и привређују. Породица, дефинитивно, јесте наш извор снаге, извор радости. Ништа нам не пада тешко када имамо усхићење када се враћамо кући. Јесте, има и брига и обавеза, али унутрашња срећа када су нам сви здрави превасходно то је нешто што нам даје снагу и енергију.

* Докле се стигло са израдом Нацрта Породичног закона који би требало да дефинише шта је у ствари физичко кажњавање деце?

- На изменама Породичног закона се доста радило у мандату претходног министра Ратка Дмитровића и тај закон је дошао у завршну фазу. Због нормативних процедура и састава нове Владе, потребно је било да се измени Радна група, што је урађено и очекујемо наставак рада на изменама. Доста је ту и чланова који су били и у претходној Радног групи и чији допринос највише и очекујемо. То је нешто што ме је као новог министра сачекало у завршној фази.

* Полемисало се много, а да ли је по Вама када се дете повуче за уво, за зулуф или лупи по гузи, физичко насиље?

- Да нас неко повуче за уво, косу, да ли бисмо ми схватили да је физичко насиље? Па бисмо. Зашто се деца разликују од одраслих особа. То су мали људи, само физички нешто нижи и слабији од нас. Апсолутно све оно што бисмо сматрали да је физичко кажњавање када би вама то неко учинио, исто можемо да кажемо да то важи и за децу.

Децу треба пре свега да слушамо и чујемо. Она нам својим реакцијама и понашањем показују све, и треба да имамо више времена за своју децу за породицу генерално. И оно што се посебно показало уколико родитељ удари дете, ако га повуче за уво, за косу, због несташлука, то је немоћ родитеља, јер није успео на неки други начин да објасни детету. Показало се и да ће дете од ранијих година такав начин понашања да прихвати као нормалан. Не тако ретко, мада не мора да буде правило, деца показују и у школи знаке агресије према другој деци, и не тако ретко су из породица где је регистровано различито физичко насиље. Морамо да учимо дете, а и себе као родитеља, да једино кроз разговор, причу и учење можемо да решимо проблем. Физичко кажњавање се никада није показало као ефикасно.

Када сам ја ишла у школу ми смо устајали наставнику, учитељу као знак поштовања. Ја не знам када се то изгубило. Рецимо, сећам се да су баке и деке причали да није било ретко у њихово време да учитељ удари дете по руци, повуче за уши. Не сећам да се у мојој генерацији то дешавало али видимо и да се мења начин односа наставник-ђак, током времена. А, овај сад виртуелни свет, колико год да нам је олакшао комуникацију, колико нам је свет учинио доступним, толико нам је увео и један нови прозор у различите врсте понашања, који су исто тако, нажалост, све мање и мање контролисани. У сваком случају, када је у питању породично насиље апсолутно никакав облик не сме да постоји.

* Да ли ће бити промена око процеса усвајања деце и хранитељства?

- Поступак и око хранитељства и око усвојења је јасно и прецизно законски дефинисан и контролисан у свакој могућој фази. Оно што долази у медије, а медије и читаоце и гледаоце највише занима нешто што је сензационално, је врло често непроверено, па нетачне информације дођу у јавност. Ја сам и лично била потресена а могу да кажем и љута као ресорни министар, када су потпуно нетачне информације о детету у поступку усвајања прво пласиране преко друштвених мрежа па после нажалост у Народној скупштини од посланице Народне странке Иване Парлић, која је изнела о конкретном случају потпуно неистините информације и увела немир у јавност и потенцијално губитак поверења у сам процес усвајања. Ако било ко има информацију да је у било којој фази дошло до одступања од закона одмах треба да контактира надлежне органе, пре свега тужилаштво јер је сваки корак законски дефинисан.

Када је у питању усвајање износили су се нетачни подаци и око броја усвојене деце, како у Србији, тако и у иностранству, као и око оних који су у хранитељским породицама. Када су у питању потенцијални усвојитељи у нашој земљи, они сви имају профил жељеног детета. Међутим, у овом регистру су великом већином деца с поремећајем здравља, деца која нису исте националности као усвојитељи, тако да се врло често чекајући дете са жељеним карактеристикама тај процес одужи. Конкретно ове године је усвојено 85 деце. У хранитељским породицама у овом моменту, узраста од 3 до 10 година, се налази око 1200 деце. Драго ми је што смо ове године баш ту децу успели да обрадујемо новогодишњим пакетићима. Циљ свих нас је да свако дете одраста у породичном окружењу без обзира на то да ли има неко обољење, поремећај здравља и оно што је сигурно јесте да ће у породичном окружењу да испољи своје максималне капацитете - окружено љубављу.

* Стиже ли министарка за бригу о породици да се бави епидемиологијом?

- Стижем највише кроз рад са студентима. Од пре пар дана сам и редовни пофесор на Медицинском факултету. Три, четири године уназад, сад већ и 5, сам и професор на факултету у Косовској Митровици. Нажалост само сам једном ове године могла да одем у Косовску Митровицу, јер ми неколико пута нису дозволили улазак на Косово и Метохију.

* Да ли сте били штребер?

- Морам да признам да јесам. Када се моје дете први пут сусрело са тим да јој кажу да је штребер, рекла сам јој да није лако бити штребер, да није лако одвојити толико времена и ускраћивати многе ствари да би се учило и испуњавале своје обавезе.

* Да ли ће ћерка да крене маминим стопама или не?

- Ћерка иде у средњу школу, четврти је разред. Завршни. Подржаћу је какав год да буде њен избор. Претпостављам да ће да иде у том правцу, али ни ја нисам своју мајку питала када сам се одлучивала, а имала сам подршку, тако да ће је и она имати.

* Да ли вам је она највећа подршка?

- Јесте. Сваки човек највећу инспирацију и подршку налази у породици, па тако и ја. У жељи да ми помогне, често ме и критикује, што је и нормално за однос мајка-ћерка.

* Ко коме дели савете о тоалети?

- Знате и сами колико деца могу да буду сурова и када кажу да тако нешто не би требало да буде, ја кажем ја сам мајка, али делић мозга говори да је њен поглед на свет сада савременији. Наша деца су рођена у другом веку у односу на нас, имају другачији начин размишљања и доста се тога променило. Неки дан сам причала са њом, а то они не могу да схвате, какав је био некада фиксни телефон који не можеш да однесеш у другу собу. Они се смеју а чак и ми када причамо о томе, као да је то било у неком другом животу.

* Да ли ћемо се у току 2023. године поздравити са короном?

- Овај вирус се показао много истрајнијим него што смо претпоставили да ће да буде. Чињеница је да никада није нестао од момента када смо га први пут идентификовали. Већа је вероватноћа да ћемо само научити да живимо са њим. Сада је сезона и грипа, а нико више и не прича о њему. Претходно, радећи у Институту за јавно здравље Србије, у овом периоду, када год смо ишли у медије причали смо о грипу, вакцинацију против грипа. Ковид 19 је потпуно променио наш поглед на заразне болести. Тако да, нико није сигуран да ли ће у потпуности да нестане. Биће као грип.

 

 

 

Извор: Телеграф