У Алеји страдалих на Новом гробљу у Београду данас је полагањем венаца одата пошта жртвама шестоаприлског бомбардовања, а церемонију је предводио министар за рад, борачка и социјална питања Никола Селаковић који је истакао да српски народ има обавезу према прецима да се више никада не дели и да нађе снагу да пред савременим изазовима буде уједињен у питању свог опстанка и будућности.

Селаковић је после полагања венца и традиционалне шетње током које је положио и по једну ружу на сваку плочу посвећену жртвама рекао да Други светски рат није ни могао да почне другачије за Србију него мучким бомбардовањем у рано јутро 6. априла 1941. године.

"Само тако страшан почетак могао је Србији да донесе слутњу да ће је опет задесити катастрофална страдања, и то нешто више од две године након краја ужаса Великог рата, од кога се српско становништво никада бројчано није опоравило", рекао је Селаковић.

Селаковић је додао да су сасули кишу бомби по тадашњим градовима Краљевине Југославије, а да у очи упада чињеница да су бомбардовани Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Лесковац, Сарајево, Бањалука, градови у којима су, како је рекао, припадници српског народа чинили већину.

Селаковић је рекао да је у Београду тог и наредних дана бомбардовања, без објаве рата иако је Београд званично проглашен за слободан и небрањен град, страдало званично 2 274 људи, иако се процењује да је стварна бројка око 4000.

Према његовим речима, готово 7000 здања и кућа је делимично оштећено укључујући и зграду Старог двора и Краљевског двора на Дедињу.

"У Вазнесењској цркви, која је и сама оштећена, страдали су они који су дошли на јутарњу литургију или они који су побегли у склониште у порти. Никада им нећемо заборавити ни потпуно уништење Милошевог конака у Крагујевцу, који је проживео све ужасе Првог светског рата, али посебно један од наших најзначајнијих споменика културе Народну библиотеку, где је тог дана бесповратно изгорело преко 350 000 књига и списа", рекао је Селаковић.

Селаковић је навео да су изгорели сви депои тако да се не може са сигурношћу тврдити која су сва дела и рукописи непроцењиве вредности и чијих копија није било, страдали.

Селаковић је подсетио да је директива 25. немачког Вермахта којом је решено бомбардовање Београда без најаве донета  27. марта увече, након демонстрација на којима је одлучено да се Југославија потпуно уништи као држава која је одбијањем тројног пакта осујетила план напада на Совјетски Савез.

Како је рекао Селаковић, тадашњу Краљевину Југославију је од њених седам суседа фактички напало њих пет, а свега две државе, Румунија и Грчка нису дозволиле борбено дејство са своје територије.

Селаковић је истакао да је право Србије и снага да воде као народ суверену, самосталну и независну политику, не одричући се ни традиционалних пријатеља, нити жеље ни решености да се граде нова пријатељства и партнерства.

"Али да добро знамо да о нашим националним интересима и судбини бригу и рачуна неће водити нико други ако то не чинимо ми", рекао је министар и додао да српски народ има обавезу према прецима да се више никада не дели, да се чува, пази, брине један о другом, да нађе снагу да пред савременим изазовима буде уједињен у питању свог опстанка и будућности.

"Остало нам је да знамо да нас је мало да бисмо водили туђе ратове, да знамо колико нас има и да то чувамо и ако можемо умножавамо, а не смањујемо. То можемо једино постићи ако се окупимо око идеје и направимо консензус о најважнијим политичким питањима, питањима виталног опстанка Србије, српског друштва, нашег народа и свих народа који заједно са нама живе", рекао је Селаковић.

Нагласио је да је то политика која као највећу светињу гледа очување слободе и независности Србије, очување мира за све који у Србији живе и око Србије живе.

"То је управо она политика коју промовише и која је оличена у деловању нашег председника Вучића и наше Владе. Остало је да се ујединимо око тога шта су принципи на којима почива савремена српска политика. Прво да је то принцип очувања целовитости наше државе, интереса на КиМ у којима желимо да сачувамо и мир и наше свако дете, старицу, старца, човека и жену", рекао је Селаковић.

Истиче да смо као држава и друштво на европском путу, који није географски пут, већ пут вредности.

"Наши преци су се борили за тај пут, Београд који је страдао на данашњи дан, био је капија Србије и Српства на томе путу. Зато не желим да кажем да желимо да будемо део те породице, ми део те породице јесмо и одувек смо били, само желимо да као такви у тој породици будемо препознати, јер наше препознавање у тој породици није ништа друго до вишевековни сан", рекао је Селаковић.

Извор: Танјуг