Вести

ЈОКСИМОВИЋ: СРБИЈА ЋЕ УВЕК БИТИ НА СТРАНИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

У нашем преговарачком оквиру са ЕУ јасна је формулација да две стране, Београд и Приштина, треба да закључе правно обавезујући споразум о свеоухватној нормализацији односа. Свако решење се тражи у складу са том одредницом, без уметања значења да нормализација односа подразумева наше признање тзв. независног Косова, поручује у интервјуу за Курир министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Осврћући се на чињеницу да поједине државе, попут Немачке, инсистирају на признању тзв. независног Косова, Јоксимовић наглашава да је у нашем преговарачком оквиру са ЕУ јасна формулација да две стране, Београд и Приштина, треба да закључе правно обавезујући споразум о нормализацији односа.

- Свако решење се тражи у складу са том чињеницом, без уметања значења да нормализација односа подразумева наше признање тзв. независног Косова. Јасне су нама одавно позиције и очекивања појединих земаља, али ЕУ мора да буде статусно неутрална, јер не доноси она одлуке о признању или непризнању, већ је то компетенција држава чланица, а пет држава чланица не признаје тзв. независно Косово. Дакле, решења мора бити пре чланства, али каквог, то се не може унапред одређивати. Тако каже преговарачки оквир. Најновији једнострани потези Приштине, само неколико дана након што је постигнут план реализације договора о енергетици, показује да Приштина активно обесмишљава дијалог и тиме сада треба да се баве и специјални изасланик Лајчак и Европска спољнополитичка служба.

* На чему заснивате оптимизам да би Србија могла да постане чланица ЕУ за пет до седам година?

- Било би поражавајуће да као министар за европске интеграције и главни преговарач од 2014. године, после толико мукотрпног рада, који је тешко и описати, као и из прилично незахвалне позиције коју сам свесно прихватила, јер поуздано верујем у чланство Србије, нисам у стању да кажем шта је по мом мишљењу могуће у најбољем случају када је реч о нашој спремности за чланство, али и о спремности саме реформисане ЕУ за нове државе чланице. Ако је кредибилна стратегија проширења у време кад је председник Европске комисије био Клод Јункер дала могућност за чланство Србије у ЕУ до 2025. године, под условом да и ЕУ и Србија ураде свој део посла, заиста би било поражавајуће и за саму европску идеју о Србији у ЕУ да нам се предалеко чине 2027. или 2029. година. Додатно, ако се има у виду наратив који је недавно провејавао о 2033. као приступној за цео регион западног Балкана, онда је без дилеме наша земља макар на пола тог временског пута. Србија је и по старој методологији превалила половину преговарачког посла, а по новој, једина је досад и убрзала преговоре. Ми ћемо током наредне године имати спремне кластере: 2 - унутрашње тржиште (у којем је девет поглавља) и 5 - кохезија, ресурси и пољопривреда (пет поглавља), кластер 3 - инклузивни раст и конкурентност (осам поглавља) већ је спреман, а кластери 1 - владавина права, и 4 - зелена агенда и одржива повезаност - отворени су. Остаје питање кластера 6 у погледу заједничке спољне и безбедносне политике, и то и јесте важно политичко питање. Наравно, у актуелном тренутку, где доминира геоплитички вредносно политичка димензија процеса, могуће је и да се неутемељено на индивидуалним резултатима убрза процес, као и да се исто тако неутемељено успори. Но, кључно је да ми будемо спремни за наш део обавеза из реформског процеса, а онда се ствари другачије сагледавају из угла и наших грађана и ЕУ. Верујем и да ће нова влада убрзати реформе и европски пут Србије.

* Регион на прошлонедељном самиту у Бриселу није напредовао ни за педаљ ка чланству у Унији. Истовремено, Украјина и Молдавија су добиле статус кандидата за чланство. Како гледате на домете тог самита? И хоће ли, према вашем мишљењу, Украјина постати чланица пре Србије?

- Тај састанак на високом нивоу, ако је иницијално и био замишљен као место за доношење важних одлука и вести за неке од земаља тзв. западног Балкана, у међувремену је изгубио ту амбицију јер је било јасно да се до тог састанка неће откочити блокада према Северној Македонији, а онда у пакету и Албанији. Што се тиче поменутих земаља из Источног партнерства, које досад нису имале јасну перспективу чланства, одлуке о додељивању статуса кандидата део су мера у одговору на кризу, веома су комплексне из више разлога и више су снажна политичка порука и њима, али и геополитичким интересима Руске Федерације. Таква одлука водиће и ка неопходним изменама Лисабонског споразума као темељног документа ЕУ, што додатно може бити веома осетљива тема и политички подухват у будућности уколико дође до продубљивања настале кризе. Уопште не мислим да је то било каква суштинска пречица за чланство, јер од статуса кандидата до пуноправног чланства мора да се уради много тога. Свака држава у процесу приступања ЕУ треба да напредује у складу са оствареним резултатима у процесу реформи, па и ове земље, око чега су изричите и гласне чак и сада неке од чланица ЕУ. Уосталом, од 2014. године на овамо моје министарство и ја смо у више наврата организовали студијске посете институцијама из Украјине, које су желеле да сазнају више о техничким аспектима процеса преговора. Не знам зашто бисмо ми на то гледали са подозрењем, ми имамо своје преговоре, дубоко смо у процесу и мислим да ће у Унији бити политичке мудрости да искористи стратешко опредељење Србије и других земаља које желе да постану чланице ЕУ, чиме ће бити ојачана и ЕУ и њена стратешка, економска и геополитичка конкурентност.

* Да ли ћемо у једном тренутку морати да се "ускладимо са политиком ЕУ" по питању увођења санкција Русији?

- Наша обавеза усклађивања је такође дефинисана преговарачким оквиром и ми смо у обавези да, у моменту када постанемо пуноправна чланица ЕУ, будемо потпуно усклађени са политиком ЕУ. Али, пошто су преговори политички процес, потпуно нам је јасно да су се сада очекивања изоштрила, да се тражи јединство свих и у ЕУ и међу кандидатима у погледу рестриктивних мера према Русији, јер се то види као једини инструмент којим се слаби Русија, пошто се избегава глобални сукоб који би одвео свет у колапс. Зато се сада фокус са владавине права померио на заједничку спољну и безбедносну политику. Ми смо тога свесни, али за нас из бројних разлога то није било једноставно. Србија ће увек бити на страни међународног права и поштовања принципа неповредивости суверенитета и интегритета земаља, што смо и показали делима гласајући за све релевантне међународне резолуције којима су се бранила ова основна начела међународног поретка мира. То се вреднује у ЕУ, али нисам сигурна да ће то бити довољно. По природи мог ресора, али и као међународни секретар СНС, присуствујем бројним европским и глобалним форумима и наши грађани можда нису ни свесни каква и колико је наелектрисана атмосфера и општа осуда и унисона подршка дуготрајној изолацији Русије. Не мислим да је то дугорочно добро ни за кога, али ситуација је сада таква каква је.

* Шта мислите о стварању Европске политичке заједнице, коју предлаже француски председник Емануел Макрон? Многи ту заједницу, иако је то демантовано, ипак виде као алтернативу за чланство у ЕУ?

- Кад су преломна времена, увек имате утакмицу нових идеја, старих замисли са новом амбалажом, жеље да будете у групи предводника креирања одговора на промене. То је легитимно и свакако није лоше. У погледу разумевања ове идеје важно је што у закључцима Савета ЕУ стоји недвосмислена политичка порука да то неће бити замена за чланство, већ да је реч о продубљивању сарадње у оквиру постојећих приступних преговора са државама кандидатима за чланство, са најширим форматом консултација на тему безбедности, одрживог снабдевања енергентима, сајбер-сигурности и одрживог ланца прехрамбеног снабдевања. Ширење формата се посебно односи на редефинисано и оснажено укључивање и других нечланица са европског континента, Норвешке, Велике Британије, Исланда, Швајцарске, западног Балкана, као и дела Источног партнерства. Када је о Србији реч и присуству председника Вучића самиту, јасно су наглашени и наша решеност и опредељење саме Уније за даље јачање самог процеса интеграције.

 

О руско-украјинском сукобу

Свима предстоје тешка времена

* Како ће, према вашем мишљењу, свет изгледати након руско-украјинског сукоба? Колико ће се променити однос снага међу највећим светским силама?

- Нема сумње да је свет већ сада другачије место и да свима у Европи и свету предстоје не лака времена, проблеми у енергетском и прехрамбеном снабдевању, то су теме којима се сви баве. Ово је највећи потрес на тлу Европе од пада Берлинског зида, имајући у виду да је у питању сукоб у ком је једна страна нуклеарна сила. Искрено се надам да ће умеће дипломатије што пре заменити ратне трубе. У супротном, а нисам превелики оптимиста по овом питању, ефекти овог сукоба прете да изазову кризу на глобалном нивоу која би била колосалних размера, од чијих последица нико неће бити изузет.

 

 

 

Извор: Курир